Др. рер. нат. Бранко Матовић научни саветник и дописни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС), био је руководилац Центра изузетних вредности „Центар за синтезу, процесирање и карактеризацију материјала за примену у екстремним условима“ од тренутка његовог оснивања 2015. године до 2024. године. Рођен је 26. новембра 1959. у Краљеву, Србија. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету на Департману за минералогију и кристалографију, где је и магистрирао. Добио је титулу Др.рер.нат. на Институту Мак Планк у Штуттгарту, Немачка, из области структурне неоксидне керамике. Запослен је од 1989. године у Институту за ватросталне материјале Магнохром, Краљево, а од 1998. године у Институту за нуклеарне науке Винча, где је стекао сва научна звања до 2010. године, када је постао научни саветник.

У наставној делатности радио је као професор по позиву током периода 2010-2011. год. као и 2016-2017. год. на Институту за технологију Универзитета у Токију, Јапан. Такође је гостујући професор на Индијском технолошком институту – Мадрас, Индија; где је у неколико наврата предавао и био оцењивач више докторских дисертација. Такође је предавао на Војној Академији у Београду на постдипломским студијама, као и на докторским студијама Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу.

У научној и истраживачкој делатности ради на пољу синтезе наночестица оксидних и неоксидних керамичких прахова и проучавању структуре чврстих раствора погодних за керамичке компоненте горивних ћелија, као и проучавању појава које се јављају прилоком денсификације ковалентних једињења са слабо растворљивим адитивима и оксидним једињењима у чврстом стању и у присуству течне фазе (утицај дефекта кристалне решетке, активност полазних материјала, дифуизни механизми који доминирају процесом синтезе и утицај високог притиска), фазних трансформација и фазне равнотеже. Објавио је 5 поглавља у књигама, преко 220 радова у међународним часописима са SCI листе. Према подацима Scopus-а, број његових цитата, без самоцитирања, је преко 3600, док је х-фактор 34. Био је ментор 18 докторских дисертација. Одржао је 35 позваних предавања на међународним конференцијама, био је члан Програмског одбора на преко 20 међународних конференција. Рецензент је 20 водећих међународних часописа, као и члан Одбора за акредитацију високошколских установа и студијских програма и пројеката Министарства науке. Водио је 6 домаћих и 9 међународних пројеката. Учествовао је у комисији Министарства науке у изради националне научне стратегије. Такође је у неколико наврата водио процес акредитације академских, мастер и докторских студија.

У међународној сарадњи остварио је бројне кратке студијске посете универзитетима из иностранства, као и дуге посете где је радио као професор по позиву. Као резултат тога дошло је до потписивање научне сарадње са водећим светским институцијама из Јапана, Русије, Немачке, Канаде, Кине, Индије, као и из многих европских земљама.

У управљачким активностима истиче се да је био директор Лабораторије за материјале Института за нуклеарне науке Винча (2005-2016. год.) и руководилац Центра изузетних вредности CEXTREME LAB Института за нуклеарне науке Винча (2015-2024. год.). Био је један од иницијатора оснивања Научног друштва за керамичке материјале Србије, чији је председник од 2013. године. Такође је био иницијатор оснивања Српског друштва за иновативне материјале у екстремним условима, чији је он актуелни председник (2019-данас).

Такође је организовао одржавање у Србији 5 међународних конференција из области керамичких материјала и 2 конференције из области материјала за примену у екстремним условима, којима су присуствовали бројни еминентни стручњаци из целог света.